Dosije free download

Cast i Kristin Cast - Izdana P. Tompkins i C. Symes - Stijene i minerali R. Heilbroner i L. Thurow - Ekonomija za svakoga R. Moynihan i A. Cassels - Prodavanje bolesti. Knaak - Dan zmaja Richard A. Knaak - Diablo 3 Kraljevstvo sjene Richard A. Howard - Conan. Rudolf Steiner - Sergej Prokofjev - Tajna zla Sjaj i beda sportske mafije - Grna knjiga srpskog sporta.

Chang - TAO ljubavi. Avdijev - Istorija starog istoka V. Biswasa V. Sharp Educational Movies from learn Visual Studio. Butler - Kako se razvija vidovitost W. Open navigation menu. Close suggestions Search Search. User Settings. Skip carousel. Carousel Previous. Carousel Next. What is Scribd? Besplatne e Knjige. Uploaded by tehnicar Document Information click to expand document information Original Title besplatne-e-knjige. Did you find this document useful? Is this content inappropriate?

Report this Document. Flag for inappropriate content. Download now. Save Save besplatne-e-knjige For Later. Original Title: besplatne-e-knjige. Related titles. Carousel Previous Carousel Next. Mnogobrojna su bila iskuenja kojima su ovi begunci bili izloeni i raznovrsni poroci kojima su pojedini od njih manje ili vie podlegali.

Ali, sa malim izuzecima, u jednom poroku bili su svi ogrezli. Taj porok bilo je pijanstvo. Njihov ivot ili bolje reeno, nadoknada za izgubljeni ivot , njihov glavni zadatak i poslednje nesigurno uporite, njihova Ijubav i mrnja beznadna. Ijubav i nemona mrnja!

Pie i njegovo mono, varljivo i kratkotrajno dejstvo. Pili su gotovo svi, mnogo i besno, bez reda i mere. A koji nije pio, taj je bio redovno mrk i potuljen, otrovan svojim ro enim crnim mislima gore nego najeim piem.

Nikom mili, svakom krivi, sami sebi teki, oni su izabrali pie za prijatelja. Za pie su radili i iveli i ginuli, o njemu su mislili, sanjali i govorili, njime se hranili i njim disali; sa piem su marirali i bivakovali, odlazili i vraali se, razgovarali i utali, pevali i plakali, u njemu im je bila psovka i molitva, nenost i ogorenje. Pili su po garnizonima i zimovnicima od Alepa i Bagdada do Bihaa u Bosni, pili za vreme spremanja svakog pohoda, u toku borbe i posle nje, odmarajui se ili leei od rana; pili su natate, uz jelo i posle njega, pre spavanja i za vreme kratkih bdenja, kad bi ih probudio ruan san i morila ljutina i tucavica.

I pili su sve to opija, zamrauje svest i to moe da uutka seanja, zamagli sadanjost i doara neku bolju budunost, sve to moe makar za trenutak da izmeni sliku stvarnog sveta koja je za njih nepodnoljiva.

Pili su rakiju svih vrsta i svih jaina, od zdrave ljive do meke i podmukle some bez imena i odre ena porekla; prepeenicu, utu od starosti, kao i bledu patoku koju su otimali jo mlaku po kaarama, nestrpljivi zbog sporog kapanja lule na kazanu; mastiku i otrovnu pirituu, dobru dalmatinsku lozovau; pivo, mlado kao i odlealo; plemenita vina sa grkih ostrva kao i seosku kiselicu; strana pia koja donose konzuli i pomorci; ampanjac, konjak, rum, arak, votku, itovku, viski, likere, prave i patvorene, grogove i puneve.

A kad bi svega ponestalo, pili su razre en slabo razre en! Pili su sve to se pije i to se ne pije, ali to opija, pili nemilice, netedimice, alapljivo, naiskap, ili meraklijski sporo, sa drutvom, u ludim terevenkama ili svaki za sebe, potajno i u tiini. Zaduivali su se i brukali, me usobno lagali i krvili zbog pia, krali ga i krili, da bi ga nou, kriomice i bez glasa salili u sebe, ali su isto tako delili i poslednji gutljaj sa dobrim drugom, jer je strast sla a kad je zajednika.

Pie ih je inilo sposobnim za sve, za kra u i nasilje, za la i podlost, kao i za podvige u ratu ili velikodune postupke u ivotu: ono ih je dralo i nosilo, ali i trovalo i razjedalo, i iz dana u dan menjalo, i to onako kako pie menja ljude; nikad nabolje.

To je bio murtad-tabor. Nije prolo mnogo vremena, a sve to je svet o vojsci znao ili mislio da zna pokazalo se ili netano ili nevano. Tri nedelje se vojska odmarala, sre ivala i razmetala. Onda su se odjednom rasprila sva.

Svreno je bilo sa igrom, priama i paradama. Kako se to ljudstvo povezivalo u planski upuene jedinice, sa odre enim zadacima, tako je nestajalo vojnika pojedinca i askerskih grupica koje lutaju po ulicama i zaseocima i ine za svoj raun tetu ili bar plae svet svojom pojavom.

A od rasturenih vojnika i grupica sve se vie stvaralo jedno jedino veliko i udovino telo, nedogledno i neproraunljivo u svom kretanju i svojim postupcima, ali u svakom sluaju strano i opasno po zemlju kojom se kree. Vreme tursko vreme koje stoji u mestu odjednom se posunovratilo i pokazalo svoje pravo lice. Bez obzira na razliku u odevanju, naoruanju i komandnom kadru, bez obzira na vekove slabljenja i opadanja, to je sada bila osmanlijska vojska, onakva kakva je od pamtiveka, kakva je bila kad je pre etiri stolea ula u ovu zemlju, kakva je, bar u svojoj osnovi, ostala, i ostae dok god bude bilo sultana u Stambolu i njegovih vezira u Bosni.

Vojska koja sjedinjuje u sebi sve ive snage zemlje, trai borbu i rui sve pred sobom, koga udari ne ali, a sama se brani kako god ume i koliko god moe, a kad ipak primi udarac jer ta se velika igra ivota i smrti sastoji od zadatih i primljenih udaraca ona ga podnosi stoiki, jer mu nalazi mesta u svom jednostavnom i drevnom shvatanju sveta.

A u isto vreme, ta vojska je bila i drukija, gora i tea od tradicionalnih turskih armija, jer nije imala ni njihove nekadanje svesti o svom pozivu i svojoj veliini, ni njihovog morala ni stege ni reda. I ona se kretala sada kao itka, mrka i uarena lava koja se valja, koluta, praska i puke, i ne zaustavlja se ni pred im dok traje ara i teine u njoj.

Kree se vojska i rekvirira stoku i hranu isto kao i one ranije carske vojske bez uniforme i egzercira. Jedina razlika je u tome to sada za rekvirirana dobra izdaju priznanice koje oteeni redovno ne zna da proita, a u koje niko ne veruje; izdaju, dok se ne ozlojede i ne zamore, pa batale i to.

U svakom kraju kojim ta vojska nastupa nade se prvog dana jo neobavetenih seljaka s planine, koji nai u s konjima, ne slutei zlo, i odjednom se na u pred desetinom vojnika u mrkim uniformama, kao pred stranim sudom od kojeg se pobei ne moe.

I na glavnom drumu i po sporednim putevima vi aju se uvek isti ili slini prizori. Vojnici mau rukama i pukama i alau, a seljak zaprepaen ne zna ta e pre, iba oima oko sebe, pravi se da ne razume. A kad umesto svakog objanjenja stanu da mu otimaju ular iz ruku, on rairi i odupre svom snagom noge o zemlju, isprui ruke, upinje se, ini sve to moe da zadri ivine koje mu otimaju uz nerazumljivu viku, ali dobro razumljivim pokretima.

Najpre ga dri za ular pri samoj njuci, a onda pred jaom silom poputa, ali sve malo-pomalo, centimetar po centimetar klizi mu zategnut povodac kroz oajniki stisnute ake, ali on osea jo da je konj njegov, iako sve manje i manje. Najposle, izvuku mu konopac, a on ostane onako rairenih rogu, ispruenih ruku; u svom.

Zatim gleda kako bi skrenuo s puta i, onako praznoruk, izgubio se to pre u grmlju, ali ga vojnici zaustavljaju i nagone da primi priznanicu koju podoficir, sedei kraj druma, pie na kolenu. Seljak eka strpljivo, raunajui i to u grdnu tetu koja ga je zadesila, zatim kao slep prima pare hartije i mehaniki ga zadeva za pojas, a pogledom je sav kod konjeta koje mu odvode.

Posle prvog dana putevi u tom kraju opuste, i poslednje selo je obaveteno. Tada vojska, u potrazi za onim to joj treba, ide dalje, po kuama i duanima u kasabama i zaseocima oko njih. Ali ne pati kraj kroz koji vojska prolazi samo od zvaninih rekvizicija. Mnogo carskoj vojsci treba, hiljadama oiju i hiljadama ruku ona trai i otima Sto joj je potrebno ili unitava bez nude i potrebe.

A ne treba vojsci samo hleba i smoka, i mesa i soli, i tovarnih konja i zaprene stoke i stone hrane, nego i pia i razonode i ena, jer vojsku sainjavaju ponajvie mladi i dokoni ljudi gladnih ula i eljni svega; a izuzetni napori, vojna stega i stalna blizina bolesti, rana i smrti, samo pootravaju tu glad i tu elju. U tu oj zemlji i daleko od svoje kue, asker se ostrvi, i oseajui da ga ne tede, ne tedi ni on nikog i nita; slabo snabdeven i plaen i neredovno hranjen, on se pomae kako zna, nemilosrdno rekvirira, esto krade, ponekad i otima.

Ide vojska u dva pravca, na sever i na severo- zapad, na Krajinu i u Posavinu, ali su njeni pokreti neuhvatljivi i nepredvidljivi. Svuda je ima. Tee dolinama i hvata se obronaka. Trai ustanike i buntovnu krv iz njih, a uz put njeni vojnici nagone u strah one koji su se uvek bojali, uzimaju i poslednje, troe materijal, satiru konje, kolju goveda i stoku, hvataju I Iskoriuju radnu snagu.

Jedu to god dobiju i kupe, i to god mogu oteti i ukrasti; i tvrdo i nezrelo. Piju svaki mutljag. Nikad nisu siti ni gasni. Uzalud konagdije idu dva dana hoda unapred i razbijaju i prosipaju svako bure rakije koje na u, veina oficira je pijana, a od toga strada disciplina i raste nered.

Vojnici se zaraavaju prolivom, uticom, venerijom, i ire zarazu oko sebe. Udarile neke ege pre vremena. Pod njihovom jarom koja zamara i razdrauje, vojska se kree i iri oskudnom zemljom kao lepljiv polip iji pojedini pipci, nevidljivo povezani, ive svaki za sebe.

A ega oko njih pali, zemlja buja, i elja u njima raste, i to sve jae to su pusto i oskudica oko njih vee i to se sudar sa ustanicima vie blii, I ova bosanska otra voda izaziva glad i truje oveka pohotom. To ve i nisu udnje koje se javljaju pojedinano, nego povezane u jednu jedinu optu, divlju pomamu. U visini, na bletavim talasima treptave ege, uporedo sa nastupanjem trupa u maru, protee se i die ogromno i razliveno ensko telo bogatih oblika, neodre enih granica, sa bezbroj oblina i udoljica; ima ga po brdskim prevojima na suncu kao i iznad hladovitih dolina u senci; osea ga svuda, a uhvatiti ga ne moe nigde.

Ispod toga mili vojska zavojitim putevima, umom i planinom, krem i kamenjarom: peadija, na delove rastavljeni brdski topovi, oskudna komora. Kaplje smola niz visoke borove koji rastu u kamenu ispod i iznad puta; kipti znoj sa ljudi i konja; tka i sike zla i nakazna psovka izme u vojnika i s vremena na vreme kresne ljuta varnica na kru ispod konjske ploe ili potkovane vojnike cokule.

A iznad svega toga jednako se iri, talasa, j putuje ono nedogledno enskog telo, kao vreo, zlatast, razbludan oblak. Ne gledaju ga, jer niko glave ne die, i ne pominju u govoru, ali ono ih pritite, drai i mui gore nego umor i neizvesnost i bespue. A tome nema leka ni pomoi. Deava se da pojedinac ili isturena izvidnica pristigne i uhvati neku izgubljenu ili zalutalu enu.

Ali, ta vredi kad njeno sparueno telo ne moe nikad da ugasi ovu prokletu e. Samo je jo vie raspali. Ti susreti sa stvarnim enama od krvi i mesa, pojedinano ili u grupama, zavravali su se nekad smeno, nekad runo i alosno, uvek naopako i uzaludno, a posle ih je sa smehom ili psovkama prepriavala jedinica jedinici, du otegnute linije kojom je vojska nastupala. A nekad su ti prizori bili takvi da je svaki i najgrublji anadolski regrut vie eleo da ih preuti i zaboravi, nego da o njima govori ili slua.

U blizini Zenice, u podnoju sela Raspotoja, gde je drum prolazio izme u dve visoke gole stene usred zelenog, talasastog predela, jedna peadijska eta skrenula je u stranu i na zatvorenoj livadi dala sama sebi odmor.

Komandir se bio zadrao u Lavi. Tu su kraj izvora zaklali dva ovna to su, po tvr enju veselog kuvara, bila zapristala za etom. Ka strmini iznad njih nalazile su se neke kolibe od pletera, naputene, bez vrata i prozora. U jednoj od njih vojnici su, traei suvog prua, otkrili mla u Ciganku, naputeno i sumanuto stvorenje.

Sedela je kraj ognjita i neprisebno zurila u pepeo davno ugaene vatre. Asker je zaglavio vrata te kolibe u kojoj nije bilo mesta za vie od dvoje-troje.

Vojnici su se sada podelili: jedni su trali kolibi i ekali svoj red, a drugi su, mla i i uzdrljiviji, sedeli nepomini kraj vatara i, gledajui jednako u peenicu, okretali le a iskuenju.

Za to vreme oni gore su se smenjivali brzo i izlazili jedan za drugim iz kolibe, zbunjeni, oborene glave, zakopavajui koporan ili otirui pepeo sa sebe, i sputali se dole ka izvoru. Tu su ranjevi kripali i osipale se iskre i dizao dim sa stianih vatara. Jo nedopeeni ovnovi su skinuti sa ranja. Dvojica vojnika, zasukanih rukava, stali su da seku i dele meso, uz guranje i otimanje onih koji su bili okupljeni oko njih i viku i dozivanje onih koji su, im bi iskoili iz kolibe, trali odozgo put vatara,.

U tom trenutku naiao je gornjim putem, neoekivano, komandir sa seizom. Sjahao je kraj kolibe iz koje su jednako izlazili vojnici. Kad je drkom od korbaa otvorio vrata, bacio je samo jedan pogled i odmah zakrenuo glavu u stranu. Ugledao je prizor koji se ne moe dugo gledati.

Na zemlji je lealo jadno, mravo enino telo u slabim trzajima, sa penom na usnama. Dimije i koulja na njoj bili su pocepani asketskim akama u paramparad. Naredio je seizu da ubaci u kolibu rezervno ebe sa konja, i odmah se spustio na put, viui glasno i gnevno na vojnike koji su se ve bili rasporedili za polazak, na drumu kraj gotovo usahle reice.

Komadi peenja nestali su udesnom brzinom u ranevima i po depovima. Oficir je naredio pokret, ali pre nego to su stigli da se udalje, mogli su jo jednom svi i da uju i da vide enu iz kolibe. Izila je i stala pred vrata, ogrnuta ebetom ispod kojeg su visili dronjci njenih dimija.

Povijala se kao ptije strailo na vetru i zapenuena, izludela, jednako isturajui trbuh napred, vikala za njima kretavim glasom. Ima li vas jo? Evo, izdvoljite se, psi vam majku potezali! Vrijeme vas nebesko ubilo, kao to e vas i ubiti!

Ali eta je zamicala za strmu i visoku stenu pored puta, i enin glas se naglo tanjio i gubio. Vojska je napredovala. Drum koji ide bilom brega, tu se naglo sputa i sve idui strmim povorom silazi u duboki, uski klanac na mestu zvanom Sjenoviti han.

Na toj nizbrdici drum se razliva, gotovo gubi, i pretvara u otar kamenjar, tako da izgleda kao ogolela kima toga ukastog brega. U klancu on opet dobiva izgled druma i ide pravo, sve po ravni i pored potoka, na jug od Sjenovitog hana. Tu gde drum slazi u klanac, stoji u zelenilu, pored potoka, ostareli crni han, nagnut i nakostreen kao bolesna dinovska ptica. Sve je na njemu trono i rabatno. Streha iskrzana, prozori i vrata iskrivljeni, a iz njih bije mrak.

I same velike kamene ploe kojima je pokrivena istina ispred hana jedva se vide, toliko su izlizane od negdanjih prolaznika i utonule u zemlju od kia i mnogih godina. Strmim kamenitim drumom niz breg silazio je eskadron konjice, tamna, iva i na izgled beskonana nit od ljudi i konja. Svi su konjanici bili sjahali i vodili su konje u povodu, ali tovarni konji su posrtali i klatili se, sputali i dizali kao da ih voda zanosi.

Iz te tamne, spore povorke blesnulo bi na jakom suncu ponekad neto od oruja ili sa uniforme i sevnulo na daleko, kao signal. Kraj povorke gubio se lagano u tesnom i senovitom klancu kao u ponoru. A kako bi koji konjanik siao i dokopao se malo ravna tla pod nogama, odmah je hitao, zajedno skonjem, potoku koji je tekao iza hana i koji se bolje uo nego to se video.

Vojska je bila premorena i Ijutita, konji izmueni i znojni. Gurali su se i smetali jedni drugima na tom uskom prostoru, a s brega su slazili sve novi i novi.

Konji su se na sve mogue naine branili od muva, a ne mogui se odbraniti, ritali se i ujedali jedan drugog. Vojnici su ih bili im stignu i psovali kroz stegnute zube.

Najvea guva i buka je oko hana. Lupaju u vrata, viu, psuju, dozivaju, ali niko ne odgovara. Iz pojate protra kus, izbezumljen petao i izgubi se u gustom zelenilu iznad potoka, I nita vie. Tesni klanac sa drumom i potokom izme u strmih padina punio se sve vie vojskom koja je kao neki mrki i spori slap klizila sa obasjanog golog brega, re ajui se sve vie duinom druma, A kako je ko slazio na drum, tako je.

Nigde ive due, U jednom trenutku pojavilo se ipak ljudsko stvorenje na drumu. Kao da je iz zemlje nikao, naao se usred te guve od konja i konjanika mrav, pognut i prosjaki odeven ovek.

Svi su navalili na njega glasnim pitanjima o handiji, o selu, o mleku i hlebu. Ali tada se videlo da je taj ovek gluv i nem i malouman. Sklapajui oi kao od neke miline to je u toj stisci od konjskih sapi, zaarenih lica, izukrtanih povika i izvitlanih ruku, ovek se branio obema rukama kao od pela i samo se blaeno smejao ogromnim bezubim ustima koja su izgledala ira od mravog lica.

Razoarani, vojnici su najpre psovali, a onda su poeli i sami da se smeju i prave konjanike ale 1 na ludakov i na svoj raun. Visoki sedi porunik, fronta, na starom i glomaznom zekanu, bio je jedini koji nije sjahao. Oekujui svakog asa da se komandant spusti na drum, on je izdavao glasna nare enja i nastojao da unese reda u tu zbijenu gomilu. On je prvi, u bujnom zelenilu koje je zatvaralo dno ovoga klanca, nazreo krov nekog zdanja i zaputio se tamo.

Naredio je dvojici konjanika da pojasu konje i podu sa njim. I zaas su nestali u zelenilu. Nije im trebalo dugo jahati uskim putem, ispod voaka, zbog kojih su neprestano morali da savijaju glave. Odjednom su se nali pred malom, drvenom seoskom damijom. Trona i stara, kao i han pored druma, sa nagnutom drvenom munarom i posrnulom ogradom, sabijena u dno klanca i opkoljena visokim drvetima, ona je bila osu ena na veitu senku i vlagu.

Damija je imala mali drveni trem i izgledala pusta i zatvorena. Tek kad su prili sasvim blizu, videli su da na tom tremu ui, ili bolje klei i na podvijenim nogama sedi neki stariji ovek, a pred njim lei, na tabutu, u platno uvijen mrtvac. Konjanici su stali kraj niske damijske ograde.

Porunik pogleda jednog konjanika pa drugog, pa obori svoju veliku koatu glavu. Tako su stajali trenutak-dva, a onda bez rei, ali kao po dogovoru, okrenue konje i po oe brzo put hana. Kapetan Reufbeg, komandant eskadrona, bio se ve spustio u klanac, i s nestrpljenjem je gledao u pravcu u kome su mu rekli da se izgubio porunik.

Kapetan je mlad, plav i ustar ovek, sitna rasta i nakostreenih kratkih bria. Posle neuspele bune izbegao je iz Ma arske u Tursku, stupio u vojsku i preao na islam. Sva trojica konjanika stadoe kao ukopani. A porunik je pognuo sedu glavu ostarelog trupnog oficira na koju u svakoj prilici i svakim povodom, ve po navici, padaju sve odgovornosti i sve grdnje, i odgovarao je neto tihim pogrebnim glasom.

I ne sluajui ga, komandant je priao sasvim blizu viui. Ima li igde kue i ivih ljudi? Samo denaza i mrtvac. Kakav mrtvac? Ti si mrtvac! Komandant ljutito mahnu biem, obode konja i krenu u pravcu iz kojeg je dolazio porunik, a ovaj odmah pokorno i tupo okrenu konja i krenu za njim.

To isto uinie, kao da su vezani za njega, i dvojica konjanika. Komandant je hitao tako da su ga jedva pristizali. Kad se odjednom naao pred drvenom ogradom damije koja je zatvarala klanac i u ijim se drvenim vratnicama zavravao i taj jedini, tanki seoski put, komandant zaustavi konja naglim pokretom. Pred damijom, u senci, prizor je bio nepromenjen. Nepomian, sav umotan mrtvac i elo njegove glave isto tako nepomian, presamien starac.

Upravo, teko bi bilo kazati ta je, i ko je, i kakvo je to stvorenje. Ovako na konju, kapetan se nalazio na istoj visini sa povijenim ovekom na tremu i morao je da mu gleda pravo u lice.

To vie pokazuje ta moe da postane od ljudskog lica. Izgledalo je kao premrzlo, kao izubijeno, iznakaeno od gra i nerazumljivog bola, pa skamenjeno. U tekim podonjacima velike zamuene oi koje ne gledaju i ne vide. Kapetan je zaboravio na svoj gnev, i gde je i zbog ega je poao ovamo. Nekoliko trenutaka nije mogao da odvoji pogleda od tog prizora. A onda se odjednom tre, kao posti en. Bi mu jasno a ovde nema koga da zove, da nema puta dalje, da tu ne moe biti pomoi ni saveta, da ne vrede objanjenja i ne pomau pretnje, da iz ovog klanca treba samo jedno: izii.

Sve nogu pred nogu, ne obazirui se ni levo ni desno, kapetan se vratio do hana. Tu je stianim i promuklim glasom izdao nare enje za pokret. Nije uo kako se konji izmiu i otimaju i kako ih vojnici povicima umiruju, uzjahujui. Jahao je sada na elu odreda. Zagledan u uzan iseak obasjanog predela koji se kao osvetljen prozor nazirao u dnu klanca, mislio je samo na smrt i mrtve, na svoje mrtve.

Na levoj obali Miljacke, odmah iza Careve damije, tamo gde poinje strmina koja vodi na Bistrik, die se izdvojena zaravan i na njoj velika i bela Denetia kua. To je dobra gra evina na sprat, sastavljena od sredinjeg zdanja i njegova dva krila. Tvrdo podzidana i dobro odravana, ona pokazuje ta sve tako bogatoj i mnogobrojnoj porodici treba i ta sve takva porodica moe i ume da ostvari da bi zadovoljila svoje potrebe i istakla svoj ugled.

Iako je na samom podnoju visokog brega koji je izjutra jo dugo dri u svojoj senci, ona vedro i sigurno gleda svojim mnogobrojnim, bletavim prozorima put juga i zapada, odakle oekuje popodnevno sunce. A po svom visu i izgledu, gra i i rasporedu, kao da je i gra ena za vojnu silu i vezirsko gospodstvo koje sada prima u sebe. Ti denetia konaci, koje je znalo svako dete u Sarajevu, i koji su vaili kao uzor gradske arhitekture, dobrog ukusa i solidnog bogatstva, sad su poeli naglo da se menjaju u oima sarajevskih gra ana.

U konake se uselio serasker sa haremom, poslugom i pratnjom. Osim toga, uzeto je jo nekoliko najbliih kua i ispranjeno za njegove kancelarije i za linu strau. Na njih su se, s druge strane Bistikog potoka, nadovezivale stara kasarna i vojna kola sa svojim magacinima. Sve su te zgrade, okupljene oko Denetia konaka, sainjavale kao neko izdvojeno naselje i stale da ive drugim ivotom.

Oko njih se sada brzo stvara krug gluve pretnje i neodre ene opasnosti. Znani vedri prozori dobijaju opak i zloslutan izgled. Prizemne zgrade i magaze, koje su bile potrebne bogatom kuanstvu Denetia ili sluile kao skladite za robu, sad sve vie podseaju na tamnice ili prostorije za muenje.

I to, po miljenju prolaznika, i jesu. U to bi se svak mogao zakleti. Jer, zato bi inae ispred njih etali mrki straari sa pukom na ramenu? Mata poinje da radi, stvarnost joj prua hranu, apat je raspaljuje, a strah podrava i iri ono to mata stvara. Idu prie tako opirne i bogate pojedinostima kao da su davno nekad smiljene, pa dugo leale negde.

Na dnu vedrog i pitomog Bistrika stvara se ukleti deo grada, opte strailo. Ne bi se moglo kazati kada je to poelo, ni ko je bio prvi od prolaznika koji je svesno i namerno zaobiao taj sklop kua. Tek, odjednom je postalo jasno da je bolje i sigurnije: zaobii. A ve posle nekoliko dana videlo se da to ine svi.

I to ne samo zbog opte predrasude i neodre ene odvratnosti prema svemu to je seraskerovo i nizamsko, nego i zbog stvarne, opravdane bojazni da ih seraskerovi ljudi ne zaustave i ne nateraju da prenose nametaj ili izbacuju ubre, kao to je to prvih dana i bivalo.

Tu prolazi samo onaj koji ba mora ili koga na lancu vode. A novi stanovnici Denetievih konaka i susednih zgrada, sa svoje strane, gledaju opet sa nepoverenjem i prezirom na te gra ane koji se klone njih i njihovih kua i zaobilaze carskog oveka gde god mogu, a kad ba moraju da ga sretnu, prolaze mimo njega kao potuljene kukavice nejasnih namera i podmukla izgleda. Jer, seraskerova kuna eljad i slubenici, sabijeni u tih nekoliko zgrada, poinju tako er brzo da podleu optoj zarazi.

U njihovim oima samo su te zgrade prava ljudska stanita, dole celo ostalo Sarajevo sve vie tamni i gubi izgled grada, a pretvara se u brlog u kom vrvi i rei neuka i uboga, osiona i tvrdoglava bosanska rulja.

Tako se sve ivlje i gue pletu nevidljive a vrste niti sumnje, odvratnosti i straha izme u ta dva sveta stenjena u ovaj planinski sklop, a jedna i druga strana nalaze svakim danom sve vie opravdanih razloga za me usobno nepoverenje i mrnju.

Od prolea do jeseni, ta atmosfera se tako zgusnula i zamraila da je ljudi oseaju svim svojim ulima. To ih nagoni da zlo ine gorim.

Seraskerovi ljudi sve su vie grubi i nestrpljivi, a domai svet, ogoren i praznoveran, uplaen ratom i muen oskudicom, sveti se ogovaranjem, izmiljanjem i aputanjem, i tako jo nadodaje svoje lude prie i mrana matanja na stvarne nevolje. Kao da je malo zla koje se danju vidi: povorke hapenika na lancu, transporti bolesnih i ranjenih vojnika, karavani konja natovarenih hranom koja se otima i inae oskudnom stanovnitvu po sarajevskim kuama priaju da se na ulicama oko Denetia kua, im se smrkne, iskupljaju ejtani i igraju kolo.

A istina je da se tu sa metalnim umom, zaista vrti u kovitlac suvo lie opalo sa velikih kestenova, da ga nosi jesenji vetar i neumorno prebacuje sa jedne strane ulice na drugu.

Kad sve lie sabije uza zid. U tom sklopu je i lepa kuica na sprat u kojoj je seraskerov tab. Od glavnog zdanja Denetia konaka deli je samo cvetna bata i visoka ograda, U sumranoj prizemnoj sobi te zgrade nalazi se stalno deurni oficir. On je retko sam. Redovno se na e neko od drugova da posedi sa njim i prikrati vreme i. Sede, razgovaraju, igraju table ili pijuckaju rakiju iz zelenog bardaka koji kriju ispod seije. Ponajee i jedno i drugo. Tu su sada, u ranom sumraku jesenskog dana, deurni kapetan Izetefendija Kuinski , mladolik, plav Poljak, vrlo muzikalan i pomalo slikar, i njegov gost major Abdulah-efendija Ma ar Nemet Antal punokrvan i naprasit ovek koji se oporavlja od rane na nozi.

Piju malo i sluaju utke klavirsku muziku koja dopire iz velike susedne zgrade, as kao jedva ujan ubor as kao priguena grmljavina. To Saida hanuma svira svoje redovne vebe. A kad muzika umukne za nekoliko trenutaka, uje se kako napolju umi lie koje vetar rastura pustim sumranim sokakom. Da bi zaguili taj avetinjski um, oni zameu razgovor koji je uvek isti; o bedi izbeglikog ivota,0 amotinji bosanskih sela i gradova, o planovima da se ode nekud, napusti sve ovo jednom zauvek. O tome su svi oni iz murtad-tabora uvek i svuda razgovarali, ili bar samo matali, na svim pohodima, u Siriji kao i u Kurdistanu ili Makedoniji, pa to ine i sada, ovde u Sarajevu.

Kuinski je uzdraniji i mirniji, ali major Nemet ne vlada vie sobom, sve vidi crno i ne nalazi dovoljno rei za svoje neizleivo ogorenje. Po deseti put udara pesnicom o koleno zdrave noge i govori kao sam za sebe.

Pametan ovek ne ide u takvu zemlju, a ako se ve nekim zlim sluajem na e u njoj, onda treba da bei i da izme u sebe i nje ostavi razmak od najmanje pedeset milja. Treba beati, pa ma poginuo u bekstvu, pa ma umro od gladi tamo negde u toj drugoj zemlji. Sve, samo ne ova beda bez smisla i dostojanstva! Ah da, svi mi tako govorimo, ili bar mislimo tako, a sve jednako ovde ivimo i ne pokuavajui ozbiljno da ve jednom raskinemo.

I svakog dana sve se vie zaglibljujemo u ovu movaru. Dotle je ve dolo da je sve ovo prianje o tome ta je trebalo, ta treba i ta bi trebalo samo prazan govor. I nije dalek dan kad se o nekom kidanju i beanju nee moi ni govorili ni misliti. A tada Major nije zavrio reenicu. Skoio je, dohvatio SVOJ bambusov tap i hramljui otiao bez pozdrava. Naviknut na takve nastupe alkoholiarske reenosti i kod sebe i kod drugih, kapetan se nije s mesta pomaknuo.

I muzika i rakija kazuju isto, priaju svoju jednolinu, neverovatnu priu, otvarajui pred njim uvek isti diptih ije jedno krilo nosi svetlu i radosnu sliku, a drugo tamnu, beznadnu, dok se ne sklope oba krila diptiha kao daske na poklopcu mrtvakog kovega nad ovekom i njegovom eljom za bea- njem.

Sutradan e opet da se nastavi razgovor o odlasku, naputanju Turske, sa novim varijacijama. A u razgovoru sa drugovima, pa i na raportu pred samim seraskerom jedan. Prvi gutljaji pia, kao i prvi tonovi muzike, kazuju da ova brda oko grada nisu neprelazna ni neprolazna kao to izgledaju i po najlepem sunanom danu, a pogotovu pred vee, kad se ire senke i sputaju magle.

I sam se udi kako to nisi i ranije primetio. Lepo vidi: iz Sarajeva idu na sve strane cveem oivieni putevi na kojima je svaki korak nova radost, jer vodi iz ove zemlje i ovog grada. Ma kuda, samo negde u svet reda i svetlosti, razumnih postupaka i jasne ljudske rei.

A gde je to? Gde ima takva zemlja? Kad malo razmisli i stane da se sea, ti uvi a da je nema; ne moe je biti. Pa ipak, ona postoji.

Stvara je ivot me u ovim planinama, pod ovim uslovima. To je ona zemlja koja - nije ovo. Njoj te sve vue i ceo tvoj ivot se svodi na to: kako to pre do nje stii. Treba samo krenuti, a put sam te vodi i nosi dalje.

To nije vie ni ljudski hod ni konjski kas, nego let, pravi let. Sve jai otkucaji srca vezuju se me u sobom u jedan jedini.

I dah staje, i vid se magli od zlatnih oblaka kroz koje leti. To nije putovanje, nije ni beanje, nego udesno spasenje u trenutku kad je izgledalo da je svemu kraj, da nigde vie nade nema. Neto se deava mimo svake verovatnoe, protiv oiglednosti. To traje jedno vreme, i sve je tako stvarno i uverljivo, i tako sigurno da ne treba ni uriti sa polaskom.

Uvek e biti vremena i mogunosti, neogranieno i napretek. Da, ali nije neogranieno ni svemono dejstvo alkohola, kao ni muzike. Posle izvesnog vremena i izvesne mere, neodre enog vremena i udljive mere, nastupa trenutak zasienosti.

Dejstvo vradbine poinje da slabi, arolija bledi i tanji se, a kroz njen proreden veo nazire se stvarnost, zla i osvetnika, gora i crnja nego to je bila pre ovog veernjeg zanosa. U Sarajevu si, trezan i otrovan tugom.

Pred tobom je druga, tamna strana slike. Iz Sarajeva nema izlaska. Ima puteva, ali oni su uski, izlokani, grbavi, goli i neravni kao okosnice, ili podvodni i opasni kao moari.

Lie na zamke. Ne zna pravo kuda vode ni ta te eka na njima, nepredvi ena i nepredvidljiva busija, ili opasnost od zla sluaja i neeljena susreta. Moe se zaglibiti ili polomiti a da se ne na e niko da ti pomogne u ovoj pustinji, gde na dan hoda unaokolo ive due nema i gde ljudi zaziru i bee od drumova. A moe ti se desiti da te ve pri kraju puta i na dohvat slobode odjednom, kao u munom snu, presretne asker i da te zaustavi u ime zakona.

Gleda ga i u prvim trenucima ne moe da shvati, ali on stoji pred tobom, stvaran i straan. Stotinu bezakonja si svojim oima video, a nisi mogao da oseti blagotvornu zatitu zakona u toj zemlji. Od toga i bei! A sad te, divljim uzvikom, u ime nekog zakona zaustavlja. Na nogama mu potkraene i razgaene cokule. Pola hajduk, pola prosjak, na svata lii pre nego na uvara zakona. Pred grudi ti je stavio svoju puerinu na kojoj stri bajonet kao crn raanj. Vie promuklim glasom, da bi uplaio rtvu i ohrabrio sebe.

Pogled mu treperi i ara. Oigledno, ni sam nije siguran ni u svoj zakon ni u svoju vlast, ak ni u puku ni u ruke kojima je dri. Sve zajedno: jad jedan. Kivan i svega eljan siromah, koji sam ne zna ni kako je zlom sreom! Veernje konaite mu nije poznato, ni sutranji tain izvestan, ni glava na ramenu sigurna.

Ali na tom mestu i u tom trenutku, on dolazi sam sebi odjednom moan, krupan i vaan, sposoban da se isprei kao carski ovek na carskom drumu, u ime zakona, i da se tako sveti za sve to u ivotu nije imao i nee nikad imati. Kad ve ne moe da se najede, napije, nauiva svega onog to drugi imaju, on moe da se utei i izdovolji time to e zaustaviti onog koji bei i tako ubiti njegov poslednji san o srei, njegovu jedinu nadu na spas.

To moe, i to ini. I takav kakav je, on je vei od neprelazne planine. Jer, jedan asker nije nikad sam. Svojim promuklim uzvikom on je ve pokrenuo vojni mehanizam koji e oveka istim ovim putem vratiti u pakao iz kojeg bei, da tu, pod mnogo teim uslovima, i dalje ivi dok ne svisne i ne propadne. Nema cvetnog puta koji vo i iz Turske. Nije ga, stvarno, nikad ni bilo.

Kako je ovek mogao biti tako slep i lakoveran da poveruje u to? Nema, dabome, ni te neke zemlje reda i slobode u koju taj put toboe vo i. Samo uto, mravo, krezubo askersko lice koje zaklanja svet i brie sve puteve i izlaze U sudaru sa tom potpunom bezizlaznou trza se kapetan iz svog veernjeg matanja i trlja dlanovima zaarene slepoonice. Ne, u stvari, nema ni tog anadolskog lica, ne postoji ni asker, ni njegov grdni bajonet, bar za kapetana Izet-efendiju ne postoji, jer on nee nikud krenuti sa ovog mesta, ni potraiti izlaz iz ove teskobe.

Sve je ovo samo privi enje, plod potitenosti i amotinje ovog jesenjeg veera, u ovom sumranom gradu u kome, ve od prolea, izgleda, i nema mirna ni vesela oveka. U naputenoj kui Mujage Telalagia, koju je rekvirirao artiljerijski pukovnik Arifbeg, potureni poljski emigrant Ering, bilo je ivo i veselo. Na ruku koji je priredio Arifbeg da proslavi naselje u novoj kui bilo je desetak oficira, izbeglica i poturenjaka kao to je i on.

I dok u toj visokoj kui na irokai traje graja i veselje i poinje terevenka, pravi domain te kue nalazi se ovog letnjeg dana daleko od Sarajeva, na putu kojim sreni ljudi ne idu. Mujaga Telalagi bio je skromnog porekla, ali je jo kao mlad ovek uspeo da se istakne u sarajevskoj ariji i da, neto sreom a neto radom i vetinom, stee prilian imetak.

I sad je, u svojim srednjim godinama, bio imanjem i ugledom jai od polovine bosanskih begova. To ga je opijalo i pomalo zanosilo. Iako skorojevi, on je bio jedan od onih koji su se poslednjih godina najvie istakli kao protivnici svake reforme i novine. Tome vestom i samopouzdanom oveku, koji se naglo izdigao me u prve ljude u Sarajevu i bio na najboljem putu da se na tom poloaju utvrdi i da svom potomstvu osigura steeno i omogui dalji uspon, izgledalo je da, branei postojee stanje, brani ne samo ono to jeste i to ima nego i ono to e njegovi sinovi i unuci nekad biti i postii.

I branio ga je celom snagom svoje nenaete volje i skromne pameti, svuda i svakom prilikom, odlunije i otvorenije od starih koljenovia i prvaka po ro enju i poreklu. Ti isti sarajevski begovi putali su ga da se istie i prednjai u otporu, a u trenutku opasnosti, da bi spasli sebe, gurnuli su ga preda se, i on se naao pre mnogog od njih na spisku Omerpaine policije.

Uhapen je odmah po dolasku seraskerove vojske i neki dan je u jednom od etiri lanca prognanih nezadovoljnika oteran put Carigrada. Sad su bili ve preli Metaljku i sporo odmicali uzbrdo kamenitim preacem. U svakom lancu bilo je devet do jedanaest apsenika. Ili su peice i utke, nastojei da jednomerno raspodele teinu zajednikog lanca i podeavajui da ih to manje davi i ulji gvozdena alka kojom su okovani oko vrata. Kad bi koji osetio potrebu da stane za trenutak, morao je viknuti, kako bi i ostali prvo usporili hod.

Poslednji u poslednjem od etiri lanca, jedan bolestan i prestareo beg iz. Dito sa aking puso Full Movie Download Free. Diutay mundo Full Movie Download Free. Diva Full Movie Download Free. Dive Full Movie Download Free. Divina commedia Full Movie Download Free. Divorcio Full Movie Download Free. Do hamsafar Full Movie Download Free. Do You See Me? Full Movie Download Free. Doble fondo Full Movie Download Free. Doble kara Full Movie Download Free.

Dobol dribol Full Movie Download Free. Dobol trobol Full Movie Download Free. Dock 13 Full Movie Download Free. Dolores Full Movie Download Free. Dolpinger Full Movie Download Free. Domain Full Movie Download Free. Domingo corrales Full Movie Download Free. Domingo de ramos Full Movie Download Free. Domovina u pesmama Full Movie Download Free. Doncella de piedra Full Movie Download Free.

Donde las dan las toman Full Movie Download Free. Donner la parole Full Movie Download Free. Donor Full Movie Download Free. Dont Watch This Show! Doon po sa amin Full Movie Download Free.

Door Full Movie Download Free. Dos alegres gavilanes Full Movie Download Free. Dos bien puestos Full Movie Download Free. Dos caballeros de espada Full Movie Download Free.

Dos cabrones Full Movie Download Free. Dos camionetas blindadas Full Movie Download Free. Dos caras del diablo Full Movie Download Free. Dos carnales Full Movie Download Free. Dos carteles Full Movie Download Free. Dos chicanos chiludos Full Movie Download Free. Dos corazones y un cielo Full Movie Download Free. Dos cuates a todo dar Full Movie Download Free. Dos federales Full Movie Download Free. Dos gallos alborotados Full Movie Download Free. Dos gallos en palenque Full Movie Download Free.

Dos gallos y dos gallinas Full Movie Download Free. Dos hectareas Full Movie Download Free. Dos hermanos Full Movie Download Free. Dos jefes Full Movie Download Free. Dos michoacanos vs. Dos nacos al rescate Full Movie Download Free. Dos plebes 2 Full Movie Download Free. Dos plebes 3 Full Movie Download Free. Dos plebes 4 Full Movie Download Free.

Dos plebes 5 Full Movie Download Free. Dos plebes Full Movie Download Free. Dos por dos Full Movie Download Free.

Dos primos Full Movie Download Free. Dos rateros de altura Full Movie Download Free. Dos rivales Full Movie Download Free. Dos tipas de cuidado Full Movie Download Free. Dos toneladas Full Movie Download Free. Dose trese katorse Full Movie Download Free. Dosije Full Movie Download Free.

Doubles Full Movie Download Free. Doubt Full Movie Download Free. Douglas Fairbanks Jr. Downfall Full Movie Download Free. Downtown Full Movie Download Free. Ravi and Mr. Hyde Full Movie Download Free. Yes Full Movie Download Free. Draftdodging Full Movie Download Free. Dragnet Full Movie Download Free.

Drakula Goes to R.